Када кренете у школу, не замишљате да ћете другара из школске клупе испраћати у вјечност. Ми смо, нажалост, доживјели да се од свог другара прерано опростимо.

Ненад је био и јесте најбољи и најхрабрији од нас! Најбољи витез! Његов осмијех кравио је и најхладнија срца, а његов осмијех одзвањао је у ушима најглувљих. Својом добротом и великим срцем обасјавао је све око себе, као сунце…

Али наш Ненад заједно са сунцем, као сунце зађе. Испраћамо га на мјесто гдје нема бола, гдје може да трчи, хода, лови…

Испраћамо га у вјечност, нашег најхрабријег и најбољег витеза, али само физички! Он ће заувијек остати у нашим срцима, насмијан, ведар, духовит, лијеп као најљепши сунчан дан!

Нека ти је вјечна слава и хвала, најхрабрији витеже Ненаде!